Na građevinskim i industrijskim projektima često postoje zadaci koji na prvi pogled deluju jednostavno: potrebno je podići čeličnu konstrukciju, postaviti betonski element ili premestiti tešku opremu na određenu poziciju.
Međutim, iza svakog takvog podizanja stoji ozbiljna priprema.
Nije dovoljno samo obezbediti mašinu koja može da podigne određenu težinu. Potrebno je proveriti prostor za rad, udaljenost tereta, stanje podloge i način njegovog pričvršćivanja.
Upravo zbog toga pravilno planiranje operacija podizanja ima veliki značaj za bezbednost i efikasnost radova.
Zašto podizanje tereta zahteva precizno planiranje?
Kada je potrebno premestiti teret težak nekoliko tona, improvizacija nije prihvatljiva.
Pre početka rada mora se znati tačna ili pouzdano utvrđena masa tereta, položaj njegovog težišta i mesto na koje treba da bude postavljen.
Posebno je važno proveriti da li postoje prepreke između početne i završne pozicije.
Električni vodovi, susedni objekti, drveće i drugi elementi mogu značajno uticati na mogućnost bezbednog izvođenja radova.
Zato se operacija podizanja planira pre dolaska mašine, a ne tek kada se teret nađe na gradilištu.
Autodizalice – kada obična građevinska mehanizacija nije dovoljna
Za podizanje i precizno pozicioniranje velikih i teških elemenata često se koriste autodizalice.
Ove mobilne mašine imaju široku primenu prilikom montaže čeličnih konstrukcija, postavljanja industrijske opreme, podizanja građevinskih elemenata i drugih zahtevnih poslova.
Njihova prednost jeste mogućnost angažovanja na različitim lokacijama, uz odgovarajuću pripremu prostora i organizaciju transporta.
Ipak, pri izboru autodizalice ne treba posmatrati samo njenu maksimalnu deklarisanu nosivost.
Nosivost pri konkretnom podizanju zavisi od radijusa, konfiguracije krana, položaja stabilizatora i drugih uslova definisanih tabelama nosivosti.
Mašina koja u određenoj konfiguraciji može podići veoma težak teret možda neće moći da podigne istu masu na većoj udaljenosti.
Najčešća greška – zanemarivanje radnog radijusa
Jedan od najvažnijih pojmova prilikom planiranja rada autodizalice jeste radni radijus.
On predstavlja horizontalno rastojanje između ose obrtanja dizalice i vertikalne linije tereta.
Kako se ovo rastojanje povećava, dozvoljena nosivost mnogih konfiguracija dizalice se smanjuje.
Zbog toga nije dovoljno znati samo koliko je teret težak.
Potrebno je precizno utvrditi odakle se podiže, gde treba da bude postavljen i kakva će biti konfiguracija mašine tokom čitave operacije.
Pogrešna procena ovih parametara može zahtevati promenu plana, drugačiju mašinu ili dodatnu pripremu lokacije.
Podloga može biti jednako važna kao i snaga dizalice
Čak i odgovarajuća autodizalica ne može bezbedno da radi ako podloga nije sposobna da prihvati opterećenja.
Tokom podizanja, preko stabilizatora se na tlo prenose značajne sile.
Zbog toga je potrebno proveriti nosivost podloge i, kada je predviđeno planom podizanja, koristiti odgovarajuće podmetače ili sisteme za raspodelu opterećenja.
Posebnu pažnju zahtevaju nasute površine, teren u blizini iskopa i mesta ispod kojih se nalaze podzemne instalacije ili šupljine.
Priprema podloge ne sme se tretirati kao sporedan posao.
Kada se iznajmljivanje više isplati od kupovine?
Kupovina autodizalice podrazumeva značajna ulaganja, ali i stalne troškove održavanja, pregleda, skladištenja i organizacije rada.
Za građevinske firme koje ovakvu opremu koriste samo u pojedinim fazama projekta, najam često predstavlja racionalnije rešenje.
Na taj način moguće je izabrati odgovarajuću mašinu za određeni zadatak, umesto prilagođavanja svih poslova jednoj raspoloživoj dizalici.
Pre ugovaranja najma potrebno je jasno definisati vrstu tereta, masu, radijus, visinu podizanja i uslove pristupa lokaciji.
Važno je razjasniti i ko obezbeđuje rukovaoca, opremu za vezivanje tereta, transport i ostale usluge potrebne za izvođenje posla.
Zašto je komunikacija između radnika presudna?
Operacije podizanja ne zavise samo od rukovaoca dizalicom.
U njima mogu učestvovati signalisti, radnici koji pripremaju teret i osobe odgovorne za organizaciju gradilišta.
Zbog toga svi učesnici moraju znati svoje zadatke i način međusobne komunikacije.
Radna zona mora biti obezbeđena, a pristup neovlašćenim osobama ograničen.
Posebno je važno da niko ne boravi ispod visećeg tereta.
Ako se uslovi na gradilištu promene, radove treba zaustaviti i ponovo proceniti rizike pre nastavka.
Dobra priprema sprečava skupe zastoje
Podizanje teških tereta predstavlja jedan od zahtevnijih poslova na gradilištu, ali se uz odgovarajuće planiranje i opremu može organizovati efikasno.
Pravilan izbor autodizalice, procena radnog radijusa, priprema podloge i jasna komunikacija među radnicima ključni su za bezbedno izvođenje radova.
Zbog toga najvažnije pitanje nije samo koliko tona mašina može da podigne, već da li može bezbedno da izvrši konkretan zadatak.
Kod podizanja teških tereta dobra organizacija nije dodatni trošak – ona je osnovni uslov uspešno obavljenog posla.
(Augustin-Foto) Jonas Augustin sa Unsplash
