Oktobar je počeo sunčano, sa dnevnim temperaturama iznad proseka za ovo doba godine, ali računica koju domaćinstva ovih nedelja prave malo zavisi od sunca. Država je u avgustu odredila koliko će od januara vredeti najslabije plaćen radni sat, dizel je u septembru bio skuplji nego ikada ranije, a do početka grejne sezone ostalo je manje od dve nedelje. Kada se ta tri podatka stave jedan pored drugog, dobija se prilično jasna slika jeseni i zime za veliki broj porodica.
Nova cena radnog sata
Prema odluci Vlade Srbije objavljenoj u avgustu u Službenom glasniku, minimalna cena rada za celu 2027. godinu iznosi 405 dinara neto po radnom satu. Do sada je bila 371 dinar, pa je reč o povećanju od 9,2 odsto. Preračunato na mesečni iznos, kao prosek za dvanaest meseci, minimalac 2027 iznosiće 70.470 dinara, umesto sadašnjih 64.554. Vlada je predložila i povećanje neoporezivog dela zarade, sa 34.221 na 37.369 dinara, što bi smanjilo porez na sve plate, uključujući i one znatno iznad minimalca.
Mesečni iznos od 70.470 dinara je prosek, dok stvarna isplata zavisi od broja radnih sati u mesecu. Za mesec sa 23 radna dana, odnosno 184 sata, nova satnica daje 74.520 dinara, a za mesec sa 20 radnih dana 64.800 dinara. Zato se iznos na platnom listiću menja iz meseca u mesec, iako je satnica ista.
Do konačne cifre nije se stiglo dogovorom. Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta poslodavci i sindikati nisu uskladili stavove, pa je odluku, kako Zakon o radu predviđa u takvoj situaciji, donela Vlada. Anketa koju Unija poslodavaca sprovodi među svojim članovima pokazala je da 46 odsto njih ne pristaje na povećanje minimalne zarade. U sindikatu Nezavisnost ocenili su da povećanje od 9,2 odsto nije malo, ali da je nedovoljno i da bi rast trebalo da bude dvocifren. Usvojen je iznos koji je Vlada predložila Savetu. Sredinom avgusta Vlada je najavila i cilj da minimalna zarada dostigne 600 evra, a sindikati su zatražili garancije za to obećanje i upozorili na inflaciju.
Koliko litara vredi jedan sat rada
Prema maksimalnim maloprodajnim cenama objavljenim 25. septembra, koje važe do 2. oktobra, litar evrodizela u Srbiji košta 236 dinara, a litar benzina evropremijum BMB 95 košta 207 dinara. Nove cene goriva objavljuju se svakog petka do 15 časova i važe narednih sedam dana, a ograničene su uredbom koju je Vlada u avgustu produžila za još dva meseca. Ako bi se sadašnji iznosi zadržali, radni sat plaćen po satnici koju donosi minimalac 2027 bio bi dovoljan za skoro dva litra benzina, odnosno za nešto više od litar i po dizela. Za prosečnu mesečnu minimalnu zaradu moglo bi da se kupi oko 340 litara benzina.
Za vozače je leto bilo skupo. Od kraja jula do sredine septembra benzin i dizel su više puta poskupljivali, a početkom septembra dizel je dostigao najvišu cenu u istoriji domaćeg tržišta. Tokom avgusta Vlada je iz nedelje u nedelju produžavala odluku o akcizama nižim za 20 odsto, kojom se ublažava rast maloprodajne cene. Predsednik je 11. septembra izjavio da bi gorivo trebalo da poskupi za najmanje četiri dinara, ali da povećanja neće biti, a nedelju dana kasnije cene su ipak ponovo povećane. Pritisak dolazi i spolja: zbog nove eskalacije sukoba na Bliskom istoku cena nafte tipa Brent krajem septembra ponovo je prešla 100 dolara po barelu, a u Nemačkoj je dizel sredinom meseca dostigao rekordnu cenu. Prema poređenju objavljenom u septembru, gorivo je u Srbiji poskupelo manje od proseka Evropske unije, ali vozač koji puni rezervoar u Kragujevcu ili Šapcu cenu na pumpi meri sopstvenom platom.
Potrošnja ipak ne opada. Prodaja goriva nije se smanjila ni u mesecima rekordnih cena, što pokazuje koliko je vožnje u Srbiji vezano za posao i prevoz robe, koji ne čekaju ni lepo vreme ni pojeftinjenje. Najteže je domaćinstvima van velikih gradova, gde je javni prevoz često redak i gde su cene goriva stavka koja se oseti u kućnom budžetu svakog meseca.
Hladna jutra, topla popodneva
Prvih dana oktobra Srbija je pod uticajem polja visokog vazdušnog pritiska i tople vazdušne mase, a temperature su iznad proseka za ovo doba godine. U petak, 2. oktobra, najviša dnevna temperatura kreće se od 21 do 25 stepeni. Prema prognozi za vikend i početak sledeće nedelje, slično vreme se zadržava, sa maksimalnom temperaturom do 26 stepeni, uz napomenu važnu za vozače i one koji imaju bašte: jutra će biti hladna, sa maglom i ponegde prizemnim mrazom. Biometeorološke prilike su povoljne, pa ovakvi dani mnogima prijaju, uz odeću prilagođenu hladnim jutrima i toplim popodnevima.
Kraj septembra pokazao je koliko brzo se prilike menjaju. Za 25. septembar prognoza je najavljivala oblačan i kišovit dan sa najvišom temperaturom od svega 18 stepeni, a već nekoliko dana kasnije temperatura je ponovo dostizala 25 stepeni. U takvim nedeljama deo domaćinstava ujutru uključuje grejalicu, a posle podne otvara prozore, pa se prvi troškovi grejanja pojave na računu za struju i pre zvaničnog početka sezone.
Grejanje i kućni računi
U Beogradu grejna sezona prema gradskoj odluci traje od 15. oktobra do 15. aprila, a gotovo iste rokove predviđaju i odluke drugih lokalnih samouprava. Beogradska odluka dozvoljava i raniji početak, od 1. oktobra, ako prognozirana prosečna dnevna temperatura bude 12 stepeni ili niža, ali uz toplo vreme koje se zadržava početkom oktobra to za sada nije izgledno. Domaćinstva koja se greju na drva ili pelet trošak osećaju ranije, jer se ogrev obično kupuje unapred. U ceni dostave sadržane su i cene goriva, pa poskupljenje dizela u kuću stiže i zaobilaznim putem, preko kamiona koji dovozi ogrev.
Ovde se otvara i pitanje vremenskog razmaka. Zakon o radu propisuje da se zarada za prethodni mesec isplati najkasnije do kraja tekućeg meseca, pa će prvu platu po satnici koju donosi minimalac 2027 zaposleni najčešće dobiti tek u februaru. Novembar i decembar, sa sve dužim noćima i većom potrošnjom energije, domaćinstva sa najnižim primanjima pokrivaće sadašnjim minimalcem, čiji je mesečni prosek 64.554 dinara. Zato svaka topla nedelja početkom jeseni za mnoge porodice znači i kasniji početak najvećih zimskih troškova.
Povećanje minimalne zarade od januara je izvesno, ali će do tada budžeti domaćinstava zavisiti od cena na pumpama koje se objavljuju svakog petka i od toga koliko dugo će potrajati topli jesenji period. Koliko će od tih 9,2 odsto zaista ostati u novčaniku, pokazaće tek prvi zimski meseci.
Foto: Freepik
